20,5% osnivačica u Srbiji
Poređenja procentualnog udela startap osnivačica u Srbiji sa globalnim i evropskim nivoom mogu nas zavarati da pomislimo kako je položaj žena u srpskom startap ekosistemu odličan i da nema potrebe nešto činiti u tom pogleda. Uostalom, i u globalnom okruženju su pojedini autori upozorili da primeri uspešnih startap osnivačica stvaraju predubeđenje koje nas zavarava da postoji mnoštvo takvih primera što “stvara opasnu iluziju da je napravljen veliki napredak za žene osnivače širom spektra, iako to nije slučaj”.
Kada se zajedno sagledaju svi rezultati iz analize “Žene u srpskom startap ekosistemu” postaje jasno da ima još puno prostora da se preduzmu koraci koji neće samo poboljšati položaj žena u startap ekosistemu Srbije, već će unaprediti i sam ekosistem i njegova postignuća.
Veća je verovatnoća da žene prethodno nisu imale iskustvo u osnivanju i vođenju startapa
Razlozi zašto žene češće nemaju prethodno iskustvo kao (serijski) startap osnivači mogu biti raznovrsni, od psiholoških, kao što su primera radi nedovoljno samopouzdanja ili podređenost porodici, do sistemskih – manje žena obrazovanih u IT i tehničkim oblastima, nedostatak adekvatnih programa podrške (preduzetnička edukacija, mentorska i stručna podrška), nepovoljno institucionalno i regulatorno okruženje, nedovoljna finansijska podrška, kao i položaj žena na tržištu rada (godine provedene u neprijavljenom / neformalnom radu, platni jaz, i neplaćeni rad žena, jer one dvostruko više vremena od muškaraca provode u poslovima u domaćinstvu i brizi o članovima porodice).
Značaj prethodnog startap iskustva je u tome što se ono transformiše u znanje o procesu osnivanja i vođenja startapa, i u određenoj meri olakšava sledeći preduzetnički poduhvat i suočavanje s izazovima koje on nosi. Prethodno iskustvo podrazumeva da su serijski osnivači umreženi s relevantnim akterima u ekosistemu, što im takođe omogućava da prepoznaju i adekvatno odgovore na poslovne izazove i prilike.
4,4 puta je manje osnivačica nego osnivača obrazovanih u IT oblastima, a 2,7 puta više osnivačica obrazovanih u društveno-humanističkim oblastima
Manjak žena obrazovanih u STEM oblastima je globalni, a ne samo problem Srbije. Ovakvo stanje stvari nije rezultat manjka sposobnosti žena, jer one nemaju lošije rezultate od muškaraca u STEM predmetima tokom školovanja. Dakle, ne može se govoriti o nekim prirodnim tj. biološkim razlozima. Pre se može reći da je u pitanju uticaj eksternih faktora (kulture isključivanja žena, stereotipa o intelektualnim sposobnostima žena, nevidljivosti ženskih uzora, kao i položaj žena na tržištu rada odnosno nejednake plate i mogućnosti napredovanja).
Brojnost žena obrazovanih u društveno-humanističkim naukama, s druge strane, je i velika prednost, ako je 4.0 industrija zna prepoznati. Obrazovanje u pomenutim oblastima formira veštine koje su od značaja u razumevanju ne samo društvenog već i ekonomskog konteksta u kom tech kompanije posluju, kao i faktora koji oblikuju ponašanje korisnika njihovih inovativnih proizvoda i usluga.
Kod osnivačica su više nego kod osnivača zastupljeni socijalni motivi osnivanja startapa
Osnivačice, kao i osnivači, primarno su motivisane da ostvare svoj san i komerciailzuju svoju ideju. Kod osnivačica je međutim primetno da njih više nego osnivače pokreću neki društveni motivi kao što su priznanje u društvu, da slede primer uspešnih ljudi koji su im uzori, kao i rešavanje socijalnih problema. Iako u našem uzorku istraživanja rezultati nisu pokazali statistički značajne razlike između motivacije i pola osnivača, druge istraživačke studije i izveštaji su potvrdili da žene pokreću preduzetničke poduhvate motivisane da odgovore na određene društvene potrebe koje nisu rešene u društvu što se, između ostalog, ogleda i kroz socijalno preduzetništvo. U Austriji je na primer svaki drugi osnivač socijalnog preduzeća žena. Osim toga, osnivačice su često inspirisane primerima uspešnih žena i muškaraca koji im predstavljaju uzore kada je reč o pokretanju startapa.
0% ženskih osnivačkih timova koji su dobili sredstva od poslovnih anđela i fondova preduzetničkog kapitala
Veoma mali procenat startapa koji su osnovale žene je prikupio sredstva od fondova preduzetničkog kapitala. Ovaj problem nije karakterističan samo za Srbiju, već je prisutan i na globalnom nivou. Na to smo već ukazali u analizi “Žene u srpskom startap ekosistemu”. Ne samo da osnivačice dobijaju manje sredstava, nego se suočavaju i sa brojnim predrasudama tokom razgovora i pregovora s investitorima.
Problem veoma malog investiranja u ženske startape nije ograničen samo na rodnu neravnopravnost, već proizvodi i ekonomski gubitak jer nedostatak ženske perspektive znači i propuštenu šansu “da se proizvodi i usluge isporuče na tržište sa ogromnom potrošačkom moći”. Uostalom, koliko se novca potencijalno gubi ilustruje i podatak iz SAD da je valuacija startapa s bar jednim ženskim osnivačem za 63% viša u odnosu na startape samo muških osnivača, a onda kada uspeju da obezbede sredstva osnivačice ostvare čak dva puta više vrednosti za svaki dolar koji je investiran u njih. Takođe, procene su da bi smanjivanje rodne nejednakosti u ekonomijama država regiona Zapadnog Balkana do 2035. godine povećalo BDP po glavi stanovnika za 1,5%.
Iz istraživanja i analiza se jasno vidi da je rodna neravnopravnost u startap ekosistemu objektivna činjenica, a da je njeno otklanjanje ekonomski i društveno opravdana potreba. Zato smo nastojali da u analizi “Žene u srpskom startap ekosistemu” pružimo uvid u pojedine dimenzije trenutnog stanja i ukažemo da postoji prostor u kom svi akteri iz ekosistema mogu da deluju samostalno ili udruženo kako bi unapredili položaj osnivačica startapa i time ojačali naš ekosistem i omogućili mu da se brže razvija.
Ceo izveštaj preuzmite ovde.
Autor teksta: Tatjana Milić, analitičar implementacije projekta Preduzmi ideju
U odnosu na prvobitno objavljenu verziju na sajtu, autorka teksta je izvršila ispravku greške 22.01.2024. koja je bila sadržana u tekstu i infografici. Kada je uočena greška, urađena je neophodna ispravka objavljenog teksta i infografike. Autorka preuzima odgovornost za ovaj propust i upućuje izvinjenje čitaocima.
