Multidisciplinarnost je neizbežan izraz u svetu inovacija. To nije iznenađenje ako je poznato da inovaciona istraživanja često koriste multidisciplinarni pristup i ako imamo na umu da je multidisciplinarnost tima jedan od bitnih faktora za uspeh startapa kao inovacionih kompanija.

A šta multidisciplinarnost zapravo znači? I kakav je njen značaj za razvoj  inovacija i uspeh startap timova i kompanija? Koji su primeri uspešnih multidisciplinarnih startapa? Da li je multidisciplinarni pristup prihvaćen u okviru obrazovnih programa za inovativno preduzetništvo? 

Šta je multidisciplinarnost?

Multidisciplinarnost, interdisciplinarnost i transdisciplinarnost – svi ovi izrazi zvuče srodno i slično. Sva tri izraza imaju istu osnovu – više članova tima koji imaju ekspertizu iz različitih disciplina se bave jednom temom tj. problemom. U čemu se razlikuju?

Multidisiciplinarni pristup istraživanju nekog problema podrazumeva da svaki član tima analizira neki aspekt problema iz ugla svoje oblasti –  kroz prizmu njenih znanja i metoda. Rezultat multidisciplinarnog pristupa je skup pojedinačnih disciplinarnih saznanja o problemu istraživanja. Interdisciplinarna istraživanja ili timovi idu korak dalje. Oni u istraživanju polaze iz okvira svojih pojedinačnih disciplina, ali izlaze izvan njih što za rezultat ima usklađenu celinu saznanja o problemu istraživanja. S druge strane, kada se granice disciplina prevazilaze kako bi se izgradio zajednički okvir ili metode koje će dovesti do saznanja o problemu u svoj njegovoj složenosti, govorimo o transdisciplinarnosti. 

Sva tri pojma ukazuju na određeni pristup istraživanju ili rešavanju nekog problema i razlike koje postoje među njima ne znače automatski i razlike u vrednosti rezultata — npr. da je rezultat multidisciplinarnog istraživanja manje vredan od rezultata interdisciplinarnog. Oni, nezavisno od razlike među njima, podrazumevaju važnost posmatranja problema iz više uglova, a to je ono što je posebno bitno za inovacije i startap timove. Nezavisno koji od pristupa se koristi u kontekstu određene inovacije ili startapa –  on ukazuje na poželjnu karakteristiku startap tima – raznovrsnost oblasti odnosno raznovrsnost znanja, veština i iskustva članova tima. 

Značaj multidisciplinarnosti za inovacije

Formalno gledano, inovacija je “primena novog ili značajno poboljšanog proizvoda, procesa ili usluge sa ciljem stvaranja nove dodate vrednosti”, a inovaciona delatnost označava “razvojne aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih”.

Istraživanja Startup Genome su pokazala da je udeo osnivača startapa koji nemaju obrazovanje iz oblasti IT tehnologija i programiranja  (non-tech degree) 37% u odnosu prema 43% osnivača koji imaju takvo obrazovanje (a za preostalih 19% ispitanika je nepoznato) 

Raznovrsnost disciplina u startap timovima može biti presudna za uspeh startapa u razvoju inovacija. Nedavna istraživanja pokazala su da je neadekvatan sastav startap tima jedan od glavnih razloga neuspeha startapa. Zato ne čudi što su osnivači neuspešnih startapa često isticali da žale što nisu imali “osnivača koji voli poslovni aspekt stvari” ili što nisu “imali direktora za tehnološki razvoj (Chief Technology Officer) od samog početka”. Preporuka je da “imate nekoga ko je dobar u prodaji, nekoga ko je dobar u menadžmentu i računovodstvu, nekoga ko je dobar u marketingu ali i nekoga ko je dobar u razvoju proizvoda. Naravno ne u jednoj osobi. Postoji niz uloga koje mogu imati važnu ulogu u razvoju jednog startapa – na primer korisnička podrška, razvoj poslovanja i pravni tim mogu omogućiti kompaniji da  pređe na sledeći nivo”. Ništa bolje ne ukazuje na to koliko je raznovrsnost u timu važna za uspeh startapa nego činjenica da investitori u ranoj fazi razvoja startapa  donose odluku o investiranju na osnovu kvalitatativnih elemenata, a najznačajniji od njih su ljudi.

Uspešni multidisciplinarni startapi

Primeri multidisciplinarnih startap timova koji su uspeli i postali svetske poznate kompanije uključuju:

• Apple čiji osnivači su Steve Jobs (napustio studije), Steve Wozniak (računarske nauke) i Ronald Wayne (tehnički crtač), 
• PayPal čiji osnivači su Peter Andreas Thiel (doktor pravnih nauka) i Max Levchin (računarske nauke), 
• Airbnb  koji su osnovali Brian Chesky (industrijski dizajn), Nathan Blecharczyk (informatika) i Joe Gebbia (grafički i industrijski dizajn, kao i biznis kursevi na MIT) 
• Canva koju su pokrenuli Melanie Perkins (umetnost i trgovina), Cliff Obrecht i Cameron Adams (sa diplomom iz oblasti prava i prirodnih nauka, kao i iskustvom rada za Google). 

I u domaćem ekosistemu imamo primere multidisciplinarnih osnivačkih timova, npr. Orgnostic, startap koji je prošle godine uspeo da uzme seed investiciju od 5 miliona dolara,  čini osnivački tim čiji članovi dolaze iz oblasti fizike (Igor Bogićević)  i psihologije (Luka Babić).

I dok su osnivački timovi multidisciplinarnog sastava ne tako česta pojava, danas je sasvim sigurno da su startapi koje su osnovali timovi pojedinaca iz istih ili sličnih profesionalnih oblasti svoj uspeh dugovali odluci da tim nadograde članovima koji imaju znanja, veštine i iskustva iz različitih oblasti. 

Multidisciplinarnost i otvorene inovacije kompanija

Da bi razvijale svoje proizvode, usluge i poslovne procese, i nastavile da ostvaruju profit, kompanije ne samo da ulažu u inovacije kroz sektore za istraživanje i razvoj, već prihvataju ideju o otvorenim inovacijama. Proces razvoja inovacija u kompanijama nije više isključivo interni, ograničen na resurse unutar kompanije. Otvorene inovacije podrazumevaju razmenu ideja i decentralizovan proces inoviranja koji omogućava uključivanje širokog krug spoljnih aktera u proces istraživanja i razvoja inovacija u kompanijama. Kompanije se uključuju u inovacione centre ili ih same formiraju (laboratorije, habove, akceleratore) u pokušaju da sa startap timovima dođu do inovativnih znanja i rešenja relevantnih za njihov poslovni uspeh. U takvom okruženju multidisciplinarnost i drugi oblici saradnje nisu samo poželjni, već i neophodni. 

Multidisciplinarnost i inovacije na univerzitetima

Ako bi se određena sredina mogla okarakterisati kao mesto gde očekujemo da ćemo susresti multidisciplinarnost i težnju ka inovacijama onda su to univerziteti. Oni doprinose inovacijama kroz istraživanja, ali i kroz preduzetničko obrazovanje. 

Neke od čuvenih inovacija razvijene su kroz istraživanja na univerzitetima. Istraživači sa različitih odeljenja i/ili fakulteta uključeni su u projektne timove koji rade na inovacijama.  Thomson Reuters je rangirao svetske univerzitete koji najviše rade na unapređenju nauke, razvoju novih tehnologija i pokretanju novih tržišta i industrija. Vodeća mesta na ovoj listi zauzimaju Stanford, MIT i Harvard. Ovi univerziteti su vodeći u svetu i kada se radi o broju osnivača startapa koji su se na njima obrazovali, kao i po broju osnivača skaliranih startapa (founding round valuation over $50M). Koliko je raznolikost značajna za razvoj inovacija ilustruju i reči prodekanke za istraživanje Univerziteta Stanford, Ann Arvin: “Raskršća disciplina su mesta gde se pojavljuju nove ideje i dešavaju inovativna istraživanja”. 

Multdisciplinarnost se više ne odnosi samo na akademski naučno-istraživački rad, već i na  akademsko obrazovanje u oblasti inovacija i inovativnog preduzetništva . Istraživanje Udruženja evropskih univerziteta je potvrdilo da je za inovacije neophodno integrisati multidisciplinarni pristup u nastavni proces i omogućiti studentima da kroz multidisciplinarni rad na projektnim zadacima dolaze do (inovativnih) rešenja, a istovremeno razvijaju preduzetničke veštine i način mišljenja. Ova studija je navela primer Tehničkog univerziteta iz Minhena koji je u nastavni program Mašinskog fakulteta uveo module iz društvenih nauka i humanistike, kao i primer Univerziteta Alto iz Finske koji je poznat kao mesto koje omogućava interdisciplinarni rad studenata. Takođe, imamo i primere specijalizovanih master programa kao što je program Multidisciplinarne inovacije koji se organizuje na Univerzitetu Nortumbrija iz Njukasla ili program koji organizuju četiri švedska univerziteta, a  koji omogućava studentima da sarađuju sa kolegama iz različitih disciplina na razvoju rešenja na probleme koje postavlja Stokholm, a koji se tiču stvarnih društvenih izazova sa kojima se suočava javni sektor.

I na univerzitetima u Srbiji je multidisciplinarnost našla svoje mesto. Pri univerzitetima deluju multidisciplinarni istraživački centri i instituti, a organizuju se i multidisciplinarne studije. U okviru univerziteta ili na fakultetima postoje inovacioni centri koji sprovode multidisciplinarne projekte (inovacioni centri Elektrotehničkog i Tehnološko-Metalurškog fakulteta  – Beograd, Institut Biosens – Novi Sad, i Univerzitet u Nišu). Osim predmeta o inovacijama i preduzetništvu na osnovnim studijama, organizuju se i posebni multidisciplinarni master programi kao što su Inženjerstvo inovacija (Univerziteti u Nišu i Novom Sadu), Dizajn u mašinstvu (Mašinski fakultet, Beograd). U cilju jačanja multidisciplinarnog pristupa inovacijama Inicijativa Digitalna Srbija je u saradnji s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokrenula projekte Master 4.0 programa u oblasti IT i biznisa i kreativnih industrija (gaming). U oblasti IT i biznisa ponuđeni su programi: Napredne IT u digitalnoj transformaciji (Fakultet organizacionih nauka i Elektrotehnički fakultet, Beograd), Industrija 4.0 (Matematički i Mašinski fakultet, Beograd), Master informacionih tehnologija (Univerzitet u Kragujevcu) i Inteligentna analiza podataka (Univerzitet u Nišu). Nosioci multidisciplinarnih obrazovnih programa u oblasti gaming industrije su Univerzitet umetnosti i Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu (Umetnost i dizajn video igara) i Univerzitet u Kragujevcu (Razvoj kompjuterskih igara).  

Obrazovanje koje primenjuje multidisciplinarni pristup inovativnom preduzetništvu  ne razvija samo  ljudske resurse u oblasti inovacija, već  i otvara prostor za saradnju akademske sredine sa drugim akterima startap ekosistema.

Poruka za kraj

Inovacija nije samo ideja, već i ljudi koji zajedničkim snagama rade na njenom ostvarenju. Jedan čovek ne može imati sva znanja i veštine koji su neophodni da bi se inovativna ideja ostvarila i da bi startap uspeo na tržištu. Stoga je uvek dobro tražiti suosnivače i saradnike iz različitih profesionalnih oblasti kako biste pokrili sve bitne segmente poslovanja i sagledali proces ostvarenja inovativne ideje iz različitih uglova. Na taj način se povećavaju šanse za uspeh. A uspeh će doći ako znate kako da tu raznovrsnost perspektiva usaglasite i ako ste spremni da istrajete uprkos neuspelim pokušajima. 

Projekat “Preduzmi ideju” će stoga raditi na promociji multidisciplinarnosti i integrisanju multidisciplinarnog pristupa u preduzetničko obrazovanje. Svest o neophodnosti raznovrsnih znanja i veština u startap timu je važna jer doprinosi uspešnoj materijalizaciji i komercijalizaciji inovativnih ideja. 

Autor teksta: Tatjana Milić

Saradnici na tekstu: Marija Janjušević, Tadej Kurepa, Đurđina Caković